Врло занимљив подвиг и пут младића Тарицић Оливера „Швабе".
Дечак који је рођен 12. септембра 1977. у Висбадену, Савезна Република Немачка.
Тамо је одрастао и завршио средњу школу. Максимално је избегавао војну обавезу према Немачкој и када се захуктавало на Космету, вратио се у Србију. У Војску Југославије ступио је у јуну 1998. Једва је знао српски, једва се споразумевао са друговима, толико позитиван и блесав, да су се сви смејали када одвали нешто на само њему знаном српском језику...
Био је један од оних који су могли да избегну ратна дејства, али није хтео-могао је да плати и да се извуче, али није хтео. Један од оних који су остали до самог краја. Неколико дана пре погибије у посету из Немачке су му дошли мајка и вереница, али није успео да их види, делило их је само пар километара, једва су му дозволили да се чују преко телефона...
Слободу и част Отаџбине на Косову и Метохији бранио је у строју 125. Моторизоване Бригаде.
Погинуо је са Сашом Васиљевићем „Ђаволом", Вукоманом Тешовићем „Тешким”, Миланом Кенићем, Драганом Маринковићем, 10.05.1999. од дејства НАТО авијације.
Вечна слава Шваби.
Pravi primer patriotizma. Neka se stide oni koji su izbegavali vojnu obavezu. Ziveces vecno junace!