Врло занимљив подвиг и пут младића Тарицић Оливера „Швабе".
Дечак који је рођен 12. септембра 1977. у Висбадену, Савезна Република Немачка.
Тамо је одрастао и завршио средњу школу. Максимално је избегавао војну обавезу према Немачкој и када се захуктавало на Космету, вратио се у Србију. У Војску Југославије ступио је у јуну 1998. Једва је знао српски, једва се споразумевао са друговима, толико позитиван и блесав, да су се сви смејали када одвали нешто на само њему знаном српском језику... 
Био је један од оних који су могли да избегну ратна дејства, али није хтео-могао је да плати и да се извуче, али није хтео. Један од оних који су остали до самог краја. Неколико дана пре погибије у посету из Немачке су му дошли мајка и вереница, али није успео да их види, делило их је само пар километара, једва су му дозволили да се чују преко телефона...
 
 
 
 
Слободу и част Отаџбине на Косову и Метохији бранио је у строју 125. Моторизоване Бригаде.
Погинуо је са Сашом Васиљевићем „Ђаволом", Вукоманом Тешовићем „Тешким”, Миланом Кенићем, Драганом Маринковићем, 10.05.1999. од дејства НАТО авијације.
 
Вечна слава Шваби.