Сава Момчиловић, познатији као „Сава Поп“, био је активно свештено лице, протејереј парохије Предејане. Школовао се у Призренској Богословији. Поп се 1999. одазвао позиву Отаџбине као резервиста Војске Југославије.

Иако је свештено лице, Сава није хтео да избегне позив. По нашим подацима он је једино активно свештено лице које је било позвано као резервиста. Строј попуњава у 549. моторизованој бригади, 1. чета, 1. вод, 1. одељење код командира Слободана Младеновића „Цобија“.  Поп је формацијско место попуњавао као снајпериста. Када је дошло време да дужи снајпер, молио је капетана да му не даје оружје, јер како Шеста Божја Заповест каже „Не убиј“, Сава се тога максимално придржавао. Није се раздвајао од свог најбољег друга Декија, са којим је делио кревет, ров и највише цигарете – које нису гасили. Пошто је Деки дужио митраљез,  Сава је желео добровољно да носи муницију. Тако је и било, Поп је био послужилац на Декијевој М-84ци. Говорио му је стално „ти пуцај, а ја ћу ако морам!“.

За време агресије, долази и време да се гине. Сава је тада пришао Цобију и рекао му:„Цоби, ја да пуцам нећу, ја сам свештено лице.“. На Попов рачун је тада падало доста пошалица, када су им гинули другари у Шех Махали, Горожупу, Планеји говорили су му да ће да држи опела и „пева“ за џабе, сви узимају паре - а Сава нека пева за џабе. Цоби је покушавао да му објасни да је и Поп Момчило Ђујић својевремено пуцао и убио, „ако пуцаш нећемо никоме причати, нико не мора да зна...“ - али било је узалуд...

 

„Не мора нико да зна, али знам ја. А ја сам свештено лице, продужена рука Господа Бога. Ако треба ја ћу ићи испред вас и штитити вас својим телом, али да пуцам нећу.“

 

Поп је био смештен у Шех Махали, одрађивао је све задатке, био је стуб куће у којој су били смештени. У свим акцијама је учествовао, али без испаљеног метка. Никада није задобио ниједну повреду, посекотину и рану. Када су самоиницијативно износили мине за минобацаче из Шех Махале, коју је агресор непрекидно бомбардовао, Сава је вадио мине из магацина са свим другим војницима. Никада није тражио поштеду или било који други вид помоћи, био је равноправан са свима, чак бољи од многих других.


Нато је дивљачки бомбардовао положаје 549. моторизоване бригаде, што можете видети на снимку:

 

Када су све куће биле срушене, када су се стене топиле, кућа 1. одељења у којој је био смештен Поп, остала је читава. Пар тренутака пре бомбардовања положаја, службени пас бежи из зграде команде и утрчава у Попов кревет...
Као да је предосетио које је најбезбедније место на Паштрику!

Тих дана је поп био неустрашив, а поред њега су сви осећали сигурност, као да их је нека виша сила штитила...

 

 

 

На слици је Сава са качкетом и брадом, за време повлачења, 549. на Брезовици.

 

 

Поп је скроз горе тамнопути са брадом, прекривен шаторским крилом за време извлачења...

 

Био је део јединице која је ископавала људе из рушевина команде, једноставно био је „продужена рука Господа“...