Наша хероина Љиљана Жикић Карађорђевић била је
добровољац у Војсци Југославије током НАТО агресије на СР Југославију и терористичких напада албанских терориста са Косова и Метохије у 125. моторизованој бригади. У листу „Свет", од 26. априла 1999. записане су стихови њене родољубиве песме: „Бранићу Србију и кад будем мртва..." Поред ове, написала је и песму „Ни гроб ми неће рећи да ме нема".

БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА!

И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к`о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.

Изникнућу свуда где се миче цвеће
где ваздуха има и где нема, тамо
за све ћу бити и за шта се не зна
и за оно кол`ко можемо да знамо.

Стражар ћу бити сурови и страшни
туђин и лопов да стално плаши
јер Србин не може да се зове робом
Србија ту су сви векови наши.

Чуваћу границу српске земље моје
опрост за грумен нећу дати ником.
Моје ће руке хлеб сваком да нуде,
ал` Србију никад, то је све што имам!

Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,
због њих ће погача и отров да буде.
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к`о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати,
ни гроб ми неће рећи да ме нема.

 

 

НИ ГРОБ МИ НЕЋЕ РЕЋИ ДА МЕ НЕМА!


Отишла је тамо где божури цвату,
У пролеће рано, гелером рањено,
много више Вична стиху него рату,
Пред злотворе стала песнички стамено.

Ни корака више легије демона,
Не скврните моју Отаџбину милу,
Спржићу вас јеком пећаршијских звона,
Сагорећу Симонидом вашу мрачну силу!

Не газите кости Србских мученика,
Из Њихових мошти расте рајско цвеће,
застрашит' ме неће ваша зверска рика,
ни мртво ми срце пропустит` вас неће!

Србија je ово, бедне кукавице,
Одавде до Неба и равнога Срема,
Камен joj граничник моје мртво лице,
Ни гроб ми неће рећи да ме нема!

Одступите нечастиви, ни корака више,
На узглављу мојем мораћете стати,
Ту муњама уклесано ћирилицом пише:
И МРТВА ЋУ МАЈКУ СРБИЈУ ЧУВАТИ.

 

Погинула је приликом обављања борбеног задатка 1. априла 1999. у рејону села Љубенић, општина Пећ.
Одликована је Орденом заслуге у области одбране и безбедности првог степена. Успомену на Љиљану чува њено шесторо деце.

Нажалост, у нашем народу није сачувано сећање на ову српску хероину, многи Срби и не знају за њу а ниједан медиј је не спомиње. Надамо се да ће се то ускоро променити. Да бисте помогли у томе да српски народ сазна за Љиљану, ширите ове информације о њој. Бар тако се можемо одужити овој храброј жени, која је свој живот положила у одбрани Отаџбине.