Деветнаестогодишњак, дечак који је врло брзо стасао у момка, момка који је међу првима, са својим друговима и класићима положио живот за Отаџбину.
Прича нас упознаје са Владимиром Радоичићем. Влада је рођени Београђанин, своје детињство проводи у Жаркову, које је и сам много волео, волео је свој Београд, своју земљу и живот.
Одраста у Жаркову уз мајку, оца, млађег брата и сестру. Када је завршио Основну школу, стриц га је упорно звао да дође у Америку, настави образовање и тако отпочне неки „нормалан” живот. Влада није хтео то, није хтео да напусти породицу, Жарково, Београд и земљу. Завршава машинску школу, јер се налазио у механици коју је јако поштовао и волео, сматрао је да је механика једна од лепших наука коју је човек измислио. Никада није крио љубав према аутомобилима, био је опчињен. Пре војске је радио као аутомеханичар на Сењаку, то му је био животни позив, још један момак који је био врло успешан у свом послу, волео је то што ради.


Заклетва, Ваљево, јун 1998.

Било је лето 1998. када је Влада ступио у Армију, био је припадник Извиђачко-Диверзантске Чете, Нишког Корпуса, 3. Армије. Јунска класа га води у Ваљево где је и дао заклетву. Прекоманду добијају у Ниш, где је тада и седиште Извиђача било. Њихова обука као припадника Извиђачко-Диверзантских Јединица је требала да траје 5 и по месеци, али због врло тешког стања у јужној српској покрајини, обука се скраћује на 2 месеца и 24 дана, и Влада са својим друговима добија прекоманду на Караулу „Кошаре”, о којој је тада старија војска имала само речи страве и ужаса. Није хтео да прича мами где иде, само је говорио да су на терену „на неком брду поред Ниша”...
Влада је у своју последњу патролу кренуо 30. септембра, да би његово одељење помогло граничарима који су остали без батерија и хране на самој граничној линији. Упали су у заседу добро опремљених бандита из тзв. ОВК, који су пуцали свим расположивим средствима у камион Војске Југославије. Знају се имена терориста, али никада нису одговарали за злочин.
Са Владом су животе положили: војници на одслужењу Миладин Гобељић и Илија Павловић, војници по уговору Мирослав Јоцић и Милош Павловић, а тешко су рањени капетан Горан Лозница и уговорац Горан Симић.


 


Син мајке Србије који је у тешком времену ставио своје тело, своју снагу, интелигенцију, напослетку и свој живот у службу свете слободе.
Вечна слава јунацима Отаџбине.