Груби, Чкребо и Кривокућа, изузетни борци, били су део групе коју је Водник Александар Шаранчић оформио на караули Кошаре под називом „Громови”. Та група је 1998. године поднела највећи терет у одбрани државне границе код Кошара од терористичке агресије из Албаније. У групи су били војници: Драган Грубић, Драган Вучковић „Дозер”, Милован Вујовић „Вујке”, Слободан Ненадић „Песник”, Драган Кривокућа, Игор Костов, Горан Цветковић, Владан Чкребо, Миодраг Стојковић, а по некада са њима и мајор Листер. Сваки „Гром” је у џепу носио један метак „за себе” ако би пао у руке терориста и исламских фанатика. На војничким плоцицама које су носили око врата било је исписано: „За Крст часни и слободу златну”.

Сам назив „Громови” настао је на Коти 502, те ноћи је дошло до жестоких окршаја са бандитима из тзв. ОВК, покојни Дарко Бјелобрк је видео силуету човека код пинц стазе у заклону, и кренуло је прострељивање шуме и концентрисана паљба свим расположивим средствима. Идеја је кренула од те ноћи, по свему судећи када је кренуло пушкарање, чинило се као да су их громови тукли... Тако је и дошло до назива једног одељења у оквиру 53. Граничног Батаљона - ЗГРОМИЋЕМО ИХ!

 

На слици је „Песник”, гранични камен Ц4, пут између карауле Кошаре и Морине, баш овај камен је нераскидиво спајао два рејона. Осматрачница која се дуго користила док су раније патроле биле могуће, у позадини је Албанија. Ретко спомињани 53. Гранични Батаљон, ти момци су претрпели најжешће ударе пре самог напада на караулу Кошаре тог Великог Петка 09.04.1999. Усликано крајем 1998.

 

 

 

„Громови” на Коти 403, зими је било неизводљиво попети се на поменуту коту, за „Громове” је и то била свакодневница, „Груби” у препознатљивом ставу и изнад свих! Новембар 1998.