Момчина из Падинске Скеле, Београд, један од жестоких момака са улице, продорног погледа и изузетно осетљив на неправду. Иде прича да је затекао једног војника који је био непушач, а од државе је тада војска добијала цигарете као борбено следовање, продавао или мењао за конзерве хране, Маринко га је лепо „преваспитао”, и објаснио му да то што ради није лепо, узео му је цигарете и поделио осталој војсци.
Био је одважан, врло темпераментан, тетоважа Фреди Кругера и одгризен део уха му је био главни сувенир на његово немирно цивилство, тај тип човека као што је он, се врло добро памти за време војног рока, нико му није смео на црту.


Када је почео напад на Караулу, Маринко је узео свој митраљез и узвикнуо је „ПОЧЕЛО ЈЕ РОКАЊЕ-ИДЕМО!!!”, са још десетак војника и поручником Младеновићем, спречио изузетно јак пробој бројчано надмоћнијих шиптара који су имали минобацачку припрему и подршку, и то без помоћи наше артиљерије. Дуго ће гамад да памти Маринков митраљез „Цецу”, по звуку његовог митраљеза, његови саборци који га нису видели, знали су да је жив. Био је врло немилосрдан према непријатељу. Тај дан ниједан од војника није помислио на повлачење, чак је и Команда звала преко мотороле, и питала да ли им је потребна помоћ, или било какав вид подршке, одговор је био:„Може, АЛИ НИЈЕ НЕОПХОДНО!”
Напад је муњевито разбијен, на том месту испод коте 601, више никада нису могли да се пробију.
Погинуо је од дејства касетне бомбе, у ноћи када и његови другови 10. на 11. мај, опис догађаја: http://cojstvo.rs/%D0%90%D0%B2%D0%B8%D0%BE%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B5.

 


Јуначино живели на неком бољем месту, вечна ти слава!