Драга Ивана!


У вези са реакцијама бораца Треће армије на текст који је
објављен у Новостима, 19. јуна 2017.године, под називом
„На Космету смо издржали НАТО ударе из стратосвере“,
молим те да објавиш мој коментар, и пренесеш моје поздраве свим мојим саборцима и херојима.

Небојша
Килмаковски
Финска
21. јуни 2017.године

Драги моји борци, хероји са Кошара и Паштрика!


Обраћам Вам се поводом реакције и коментаре, на текст који је објављен у Новостима 19.јуна 2017.године. Желим да Вам
још једном одам признање за херојизам и жртвовање које сте показали током одбарне Косова и Метохије 1999.године.
Требало је да прође 18 година да би истина о Вашем јунаштву и догађајима из тог времена „угледали светлост дана“, и да наш народ сазна све о вама, који сте својом крвљу, златним словима, исписали новију страницу српске историје.
Због тога,а зарад наших погинулих, несталих и рањених другова, није примерено да се исцрпљујете, питањима: која је
од битака, била страшнија или најтежа? Обе битке су биле величанствене, и свака од њих је била подједнако и страшна и крвава и најтежа. Свака за себе имала је посебан значај за одбрану Космета и Србије.

Логично је, да је страшна битка и на-јтежа, а најтежа битка је страшна.
Ова игра речи, не би смела да буде разлог да почнетеда се делите, на оне који су учествовали у „страшној“ бици на
Кошарама, и оне који су учествовали у „најтежој“ битци на Паштрику. Сви Ви, који сте учествовали у њима, сте јунаци и хероји, а хероји се не деле по херојизму па немојте ни Ви.
О овим биткама сам много детаљније написио у мојој књизи „3. Армија 78 дана у загрљају Милосрдног анђела“. Када је прочитате схватићете значај ових битака и видети због чега се за једну може рећи да је „страшна“ а за другу да је „најтежа“. Оваква класификација не рангира битке по њиховом значају. Обе су значајне. И у једној и у другој су гинули јунаци и рађали се нови хероји и Обилићи.
У недељнику Сведок од 5. јула 2016.годне, па до 22. новембра 2016.године, у 10 наставака, објављен је текст о овим биткама под називом „Кошаре, српска епопеја на КиМ“, и „Битка на Паштрику-битка за Србију“.
Текст је из поменуте књиге, прилагођен за штампу, и може се пронаћи на Интернету.


И на крају, желим да Вам напишем нешто о карактеристикама ових битака и њиховом оперативном значају за остваривање циљева постављених, мојом одлуком у Одбрамбеној операцији 3.А, и одбрани КиМ и Југа Србије.
Битка на Кошарама трајала је од 9.априла до 14.јуна 1999 године или 65 дана пакла, док је битка на Пашрику трајала од
26. маја до 14 јуна, или 19 дана пакла. Ови подаци сами за себе говоре и о страхотама и о тежини борбених дејстава. Међутим у бици на Паштрику, агресор је заиграо на „последњу карту“ и ангажовао стратегијске бомбардере, који су „тепих“ бомбардовањем, и „спрженом“ земљом покушали да створе брешу и да кроз њу уведу јаке пешадијске снаге укључујући и Атланску бригаду. Циљ је био, да док су у Куманову трајали преговори о прекиду бомбардовања, по сваку цену уђу на КиМ и направе продор до призренског поља, и тако приморају нашу делегацију да потпише, понуђени неприхватљиви споразум, а посебно уђу на КиМ, као победници.
На Кошарама, агресор је тежио да свакодневним нападима терористичких снага из Албаније, уз интензивно бомбардовање касетним бомбама, и стовремени напад ШТС из позадине, разбије одбрану 125. мтбр и узастопним увођењем јаких свежих снага, отвори коридор према Јабланици и Пећи
и компромитује одбрану Приштинског корпуса.


Драги моји саборци, хероји са Кошара и Паштрика!


Оставите да војна струка и историја, стручно објасне ове две битке. Ви сте свој задатак и обавезу према нашој Србији и КиМ, извршили на најчаснији начин. Многи наши другови су остали заувек у Јуничким шумама и по врлетима Паштрика. Зарад њих и многих рањених јунака, немојте тражити
одговор на питање која је битка била већа и крвавија, и немојте заговарати ривалство. Сви сте ви јунаци и хероји, и најбољи синови наше отаџбине.

Сви погинули и нестали наши саборци су дали животе за Србију и КиМ, и њих не можемо, и не смемо да делимо према биткама у којима су учествовали.
Свима Вама и Вашим породицама желим добро здравље и сву срећу света.


С поштовањем


Ваш Небојша Павковић
Килмаковски
Финска


21. јуни 2017.године