У првим месецима 1998. године на Косову и Метохији дошло је до праве експлозије насиља, нарочито у региону Дренице, јужно од Приштине где су локалне албанске наоружане групе током јануара и фебруара успоставиле контролу. С догађајима у Дреници коинцидирали су немири у северној Албанији, где су наоружане присталице бившег председника Салиа Берише крајем фебруара краткотрајно заузеле Скадар, одакле су се повукле тек после интервенције полицијских снага из Тиране. Недељу дана касније, у Дреници је интервенисала српска полиција што је изазвало сукоб који је окончан уз значајне жртве на албанској страни укључујући и један број цивила.

Тзв. Ослободилачка војска Косова издала је и саопштење да је „ослободила Дреницу” и да на овом „делу ослобођене територије” Косова власт држе органи „Републике Косово”. Да се „сви српски уљези који се врзмају по Дреници” сматрају „окупаторима и зато их стиже заслужена казна”! У Дреници је на основу тог саопштења убијено 15 људи.

Адем Јашари из села Доњи Преказ био је главни у Дреници. Руководио је свим терористичким акцијама. Он је био командант читаве Дренице. И Адемов отац Шабан Јашари, старац од 72 године пуцао је на припаднике МУП Србије. Давне 1981. године убијено је неколико полицајаца, као и 1991, када је једна полицијска патрола покушала да ухапси Адема Јашарија, који је од тада био у бекству. У међувремену је због тероризма осуђен на 20 година затвора.

Његови сарадници су јавно причали о његовим злоделима. Када је 1997. године у Окружном суду у Приштини суђено 15-чланој групи које је оптужница теретила да су као припадници сепаратистичке илегалне организације извели неколико терористичких акција у општинама Глоговац, Вучитрн и Косовска Митровица у којима је убијено четири, а рањено 16 лица, сви оптужени су помињали Јашарија. Првооптужени је био Бесим Рама, који је на саслушању признао да је учествовао „само” у нападу на патролу милиције у насељу Сипоље на путу Косовска Митровица- Пећ 17. јуна 1997. када је у службеним колима убијен милиционер Предраг Ђорђевић, а тешко рањен његов колега Зоран Вукојичић. Описујући тај напад он је признао да је на патролу милиције пуцао из аутомата, заједно са Адемом Јашаријем који је пуцао из своје снајперске пушке. Пуцао је, према сопственом признању, стојећи, из непосредне близине на аутомобил у коме су се налазили полицајци, сакривен у грмљу:

- Адем Јашари ме преварио. Позвао ме да те вечери идемо у кафану и да понесем аутомат. Када смо колима изашли на асфалтни пут, схватио сам да не идем у кафану, и успротивио сам се. Јашари ми је рекао да ћемо други пут отићи у кафану, а сада да се иде у једну акцију. Мислио сам да одустанем, али сам се уплашио, па сам морао да пристанем - испричао је на суду Бесим Рама.

Када је ухапшен у трактору је имао аутоматску пушку и две тромблонске мине. Намеравао је да их пренесе у село Гањица код Глоговца. На том трактору, пуном оружја налазио се и Авни Нура, који је такође ухапшен. Авни Нура је потврдио да је имао три аутоматске пушке, шест бомби, један пиштољ и три тромблонске мине. Али је поменуо да су они власништво његовог брата Јакупа Нура, који се бави препродајом оружја. Он је 17. јуна 1996. године код Сипоља, близу Косовске Митровице, заједно са оптуженима Фадиљ Кадриуом, Нуредином Љустракуом, Реџепом Сељимијем и Адемом Јашаријем учествовао у терористичкој акцији.

Ова дреничка група терористичке ОВК имала је своје базе у селима Доњи и Горњи Преказ и Прелевац код Србице, на четрдесетак километара од Косовске Митровице према Пећи. Убили су три милиционера, једно цивилно лице и ранили 16 људи. Дреничку групу ОВК чинило је 15 терориста, од којих је пре акције хапшења побегло 12, а само су Бесим Рама и Авни Нура истовремено ухапшени, док је трећеоптужени Идриз Аслани из Вучитрна, „бомбаш”, ухапшен нешто касније. Остали припадници те групе били су Адем Јашари, Јакуп Нура, Фадил Кадриу, Нуредин Љустраку, Сахит Јашари, Рафет Рама, Сами Љустраку, Иљаз Кадриу, Реџеп Сељими, Хашим Тачи, Зенун Кадриу и Али Јанозу, били су у бекству. Крили су се по селима Доњи и Горњи Преказ и шумама око њих, где су организовали праве војне јединице.

Јакуп Нура и Бесимов брат Рафет Рама, после повратка из Албаније где су били на обуци за диверзантске акције, ишли су у близини Глоговца у напад на патролу милиције у пролеће 1993. Потом су 22. маја 1993. године на истом месту убили два милиционера, четворицу тешко и једног лакше ранили. Три године касније убацили су бомбе у избеглички камп у Вучитрну, али старе кинеске бомбе нису експлодирале и на путу Рожаје-Приштина.Код Косовске Митровице, поставили су заседу и бомбама убили Драгану Нешић, а тешко ранили милиционера Слободана Дудића. Те 1996. у селу Сипољу, надомак Косовске Митровице, из заседе убили су и милиционера Предрага Ђорђевића, а ранили милиционера Зорана Вукојчића. А 27. септембра 1996. године бацили су две бомбе на касарну „Милош Обилић” у Вучитрну. Бомбе су експлодирале између два стражарска места, али су стражари остали неповређени.

И Сулејман Селими је, као и шеф албанског преговарачког тима у Рамбујеу Хашим Тачи (31), припадао злогласној терористицкој групи Адема Јашарија из села Преказе, убијеног у сукобу са полицијом. Селими потиче из села Овчарево, а иначе је и Јашаријев зет. Селими и Љуфтаку су, као чланови терористичке групе Адема Јашарија,у одсуству осуђени на по 20 година затвора. Истражни поступак против њих је водила Даница Маринковић, судија Окружног суда у Приштини. На дугогодишње казне осужени су и Тачи, Султанов брат Реџеп Селими, Зенел Кадрију, Авди Хура, Бесим Рама, Идриз Аслани, Јакуп Хура, Фадиљ и Иљаз Кадрију, Нуредин Љустаку, Сахит Јашари, Рафер Рама и Али Јанузи.

Сулејман Селими, звани Султан, бивши командант ОВК за Дреницу именован је у зиму 1999. за врховног команданта ОВК. А на место првог човека ОВК за Дреницу унапређен је Сами Љуфтаку из Србице. Нову функцију добио је и Сахит Јашари, брат од стрица убијеног Адема. Он је у главном штабу ОВК задужен за безбедност, јер је на челу „полиције ОВК”.

У обрачуну у Дреници српска полиција је успела да разбије ову групу. Видевши да се патрола МУП Србије прелази у напад, терористичка група почела је да узмиче ка селу Доњи Преказ. Где су нашли заклон у кући Пабана Јашарија. Патроле МУП су 5. марта 1998. ефикасном акцијом разбиле ово гнездно и усмртиле Адема Јашарија. Акција полиције изведена је прецизно и ефикасно. Терористи који су показивали „храброст” у нападима на цивиле одбили су позив полиције да из кућа пусте жене и децу. Остали су верни Арнаутском обичају скривања иза женске сукње. Поједини од њих су се скривали и у кућици за псе... Полиција их је ефикасно ликвидирала и при томе оставила нетакнуте суседне куће.

 

Заплењено наоружање:

 

 

 

 

Изглед куће Адема Јашарија, након акције: