„Спустио сам гомилу ствари на земљу, а пушку са метком у цеви сам и даље држао у рукама. Полако сам из изгужване паклице плавог беста извадио цигарету и запалио. Загледао сам се у даљину, у планине које су нас окруживале. Долазио сам и ранијих година у те дивне пределе, док још овде није било рата, али сада сам некако другачије на те планине гледао, деловале су ми огромне, црне, непремостиве и опасне. Знао сам да из њихове утробе вреба подмукла смрт. Неки моји пријатељи су већ улазили у ту злокобну планину, у њену утробу и нису се вратили, никада.“