Саша Васиљевић „Ђаво”
Анђео у одори Ђавола, рођен 29.10.1979.
Крагујевчанин, син јединац своје мајке, дете разведених родитеља... Био је један од вођа „Црвених Ђавола”, навијача ФК Радничког из Крагујевца. Био је увек у центру пажње, вољен у друштву и весео по природи.
Велики фрајер и женскарош, о томе сведоче његови другови.
Тек што је завршио средњу школу, отишао је на одслужење војног рока.
Тешко је рањен од дејства касетне бомбе 11.05.1999. у рејону
Кошаре, и иако су саборци успели да га извуку и одведу до болничара, када су се вратили по остале рањене, Саша је издахнуо.
Још један од момака којег треба чувати од заборава. По храбрости се истицао у свакој акцији, добровољно се јављао за исте и носио је црвену мараму.

Тек што га је сахранила, мајци је стигло његово писмо које је написао 3 дана пре погибије. У њему је писало да је на граници страшно тешко, да не верује да ће се извући и да му другови гину на сваком кораку. Мотале су му се црне мисли тих дана и страшне слутње, па је пожелео у писму да му на сахрани засвирају „Све што желим у овом тренутку”, а да му споменик посматра биста голе жене. Последњу жељу мајка му је испунила на 40 дана.


Ђаволе, шмекеру, друже и пријатељу... Међу Анђелима си!