Дреница је требало да буде једна од база у којој ће се, до Рамазана 1924, окупити одметници са разних страна, да би на Бајрам дигли сународнике на устанак! Вече уочи Бајрама, једна војно-жандармеријска јединица опколила је Дреницу. У зору, Азем Бејта је позван на предају. Шиптари су припуцали. Пуковник Стојановић наредио је артиљеријску паљбу. Борба је трајала читав дан. На згаришту до земље разрушене и спаљене Галице, остало је 125 мртвих качака.
О судбини Азема Бејте дуго се ништа није знало. Тек четрдесетак година касније сазнало се да га је рањеног изнела из обруча његова жена и ратна другарица, Ћерима, звана Шота Галица. Али, како је у путу убрзо умро, тело му је бачено у једну дубоку јаму крај села Прчева. Сви присутни су се тада заклели, дали “бесу”, да никада неће одати тајну његовог гроба. Ипак, Шиптари су и ову “бесу” погазили, па су 1971. године кости овог разбојника, пљачкаша, сецикесе и садисте, који је жртвама одсецао уши, свечано су изнете из јаме и сахрањене. А Азем Бајта проглашен за “националног борца”.
Чим споменемо реч “шота” ми помислимо на игру која се, нажалост, игра на свакој српској свадби. Порекло имена Шота долази управо од имена Шота Галица, имена жене србомрсца “качака” (одметника) Азема Бејта.Ова шиптарска амазонка носила се као мушкарац и ратовала под мушким именом Ћерим.
Шота Галица је након мужеве смрти зулумчарила и предводила одметнике.
У српском народу сачувано је сећање на ужасан догађај када је Шота ухватила шесторо српске деце, чобанчади код стада, на планини Мокри, повезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ.
Док су деца горјела Шота је са “качаницима” играла своју игру око ватре, оријала и певала: “Шоте, мори шоте / шоте машала / давно желим шоте, мори, да те играм ја!”
На месту страдања невине дечице подигнута је спомен-плоча која је стајала до краја 2. Светског Рата.
„Шота” није настала тако давно, да се је људи не би сећали односно знали како је настала.
Сада је на Вама народе, да ли ће те на следећем весељу, заиграти шоту.
Ovo na zalost nije tacno. Rado citav Vas portal i ima jako dobrih tekstova sto je za pohvalu. Pjesma je nastala mnogo ranije pre ovih dogadjaja, i u pjesmi se pominju reci šota i šotan, koji su u nasoj pokrajini koristeni kao izrazi za mladozenju i mladu. Muzika koja se koristi uz pesmu i sama pesma su nesto sto je karakteristicno za srpski melos, ali ne bih sada o taktovima, to ko se bavi muzikom zna. Poenta je da se ne moze odredjena pesma vezati za neke idiote i ubice, bez razloga. Na kraju krajeva, i pesma spremte se spremte cetnici je nastala kao rodoljubiva pesma, koja se s pocetka 20.veka pevala kao podstrekivacka za oslobodioce, ali danas ima sasvim drugu konotaciju i veze se za neke druge istorijske momente. Na kraju, muziku treba posmatrati kao muziku, i ne pronalaziti kroz nju razloge za mrznju ili makar animozitet.