Породица Булаха Виталија Глебовича, добровољца из Русије, који је погинуо у одбрани СР Југославије од агресије НАТО пакта на Србију 1999. године, још увек није пронашла и сахранила његове посмртне остатке.     

Глебович је био официр руске војске. Рођен 1965.године, у селу Смидовичи, у Јеврејској области Хабаровског региона. У својој 25. години дипломирао је на вишој војној школи у Омску тактичку команду моторизованим снагама.  

У Русији је постао популаран када је, у вријеме службовања у Азербејџану, ризиковао живот да би заједно са саборцима успјешно завршио једну спасилачку акцију, из које је изашао са тешким потресом мозга.     

На ратиште је стигао са неколико стотина руских добровољаца, који су дошли да Србију бране од НАТО и терористичке ОВК.     

Највероватније је погинуо 19.маја 1999.године у жестоким биткама које су вођене на Проклетијама, на југословенско-албанској граници, у ширем рејону карауле Кошаре.     

Породица Глебович је од Министарства одбране у Београду добила само званично обавештење да је Виталиј нестао у рејону карауле Кошаре. Уз обавештење, достављен је и снимак који је приказан на албанској телевизији, а на којем је камера припадника ОВК или њихових пријатеља, западних новинара, личну карту погинулог или заробљеног Руса. На снимку који траје 47 секунди камера прво десетак секунди зумира тело крупног мушкарца у униформи Војске Југославије, који лежи лицем према земљи, а затим један од терориста ОВК показује личну карту Виталија Глебовича.     

 

 

Ни надлежно министарство, а ни Комисија за нестала лица Републике Србије, на чијем челу се налази Вељко Одаловић, који већ десет година обавља високе државне функције, нису се удостојили да породицу из Русије обавесте која је процедура да би могла да покрене поступак проналажења и идентификације.     

Виталију није било жао да у својој 34 години положи живот за Србију, а Србији је тешко да помогне његовој породици да га пронађе и сахрани – каже високи официр Војске Србије, који је учествовао у биткама за Кошаре.  

Око рејона карауле Кошаре, која се налазила на граници СР Југославије и Албаније, од 9. априла до 10. јуна 1999. године водиле су се најтеже борбе током НАТО агресије на СР Југославију. Борбе су почеле масовном артиљеријском ватром из Албаније у правцу карауле Кошаре и пограничних положаја Војске Југославије, а водиле су се између припадника ВЈ и припадника ОВК, подржаване НАТО авијацијом, албанском армијом и и Атланском дивизијом НАТО пакта, у чијем саставу су били Шиптари из Америке, припадници француске Легије странаца и други добровољци.     

Користећи артиљеријску подршку и бројчану надмоћ (на 200 војника Војске Југославије напало је 1.500-2.500 нападача) агресор је успео да заузме караулу, али је уз огромне жртве копнена инвазија на том правцу заустављена.     

По изјави генерала Живановића, ратног команданта у рејону Кошара, под чијом командом је била 125. моторизована бригада, током двомесечних борби погинуло је 108 припадника ВЈ – 18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста и 24 добровољца.     

Тела многих од њих још увек нису извучена са Кошара, због мина. У питању је тежак и непрегледан терен, који техника не може да контролише, а број шиптарских терориста, припадника регуларне албанске војске и Атланске дивизије НАТО-пакта је вишеструко надмашивао наше бројно стање, па смо постављали бројна минска поља.

Званични губици ОВК су око 200 мртвих, али сматра се да их је било много више. Осамдесет одсто мртвих ОВК потичу са Косова и Метохије, остали су из Албаније и Македоније. Званичне информације говоре о три страна држављанина погинула на Кошарама. Два НАТО војника, Француз Арнод Пјер и Италијан Франческо Ђузепе Бидер, као и Мурад Мухамед Алија из Алжира.     

 

Героям слава!