Видомир Шалипур - Муња. Рођен у Добриловицима код Прибоја 30.08.1970. погинуо 08.04.1999. године у селу Радавац општина Пећ.

Припадник Републичког МУП-а.У саставу ПЈП у пећком одреду СУП-а Пећ до јула 1998. године командир 5. вода а од јула 1998. године преузима команду над 1. водом. Позивни знак од јула 1998. године за 1.и 5. вод пећког одреда постаје „МУЊА”. Све до своје трагичне погибије из заседе у селу Радавац на путу према Савиним Водама и Црној Гори од стране шиптарских терориста (званична прича која не пије воду јер је покојни Шалипур сметао многима) води 1. и 5.одред кроз све битке у рејону Метохије и Дреничког округа.

Неке старешине МУП-а су наредиле да се прикрије вест о његовој смрти како не би пао морал међу борцима, (по другој верзији морали су да смисле изговор како и на који начин је погинуо) али упркос томе вест је до краја тог дана процурела међу српским борцима широм Космета. Погинуо је у својој 28. години живота остављајући иза себе супругу Снежану сина Петра. Супруга Снежана после његове смрти рађа још једног сина коме даје име Видомир. 

 

 

РАТНИ ДАНИ

Јединица „Муње”, где је Видомир био командант имала је задатак да штити цивиле у рејону Пећи, од албанских терориста, које су због близине границе често упадале на Метохију и тако убијале Србе и неалбанце, пљачкале, палиле српспку имовину и православне светиње. Тако да је Видомир од почетка 1998. па до своје погибије учествовао у свим акцијама своје јединице „Муње”. У једној акцији чишћења терориста био је рањен у рејону Дреновца, код Високих Дечана. И поред тога што је рањен он није остављао пушку, већ је наставио борбу. У селу Прилеп, код Пећи, шиптарски терористи су почели да праве утврђења и митраљеска гнезда, па су припадници „Муња” послати да то униште.

Тако је и било.

После вишечасовних жестоких борби „Муње” су пробиле линију и разбиле терористичке снаге. Учествовао је у ослобађању Лођа, када су албански терористи унаказили тело његових колега: Срђана Перовића и Миле Рајковића.

Шипрарски терористи су расписали награду за главу Видомира Шалипура на пола милиона (тадашњих) немачких марака, јер је био страх и трепет за њих. Тако су му направили заседу код села Радевац близу Пећи. Албански терористи из тзв. ОВК напали су један полицијски пункт код Пећи 8. априла 1999. године. У том моменту Видомир Шалипур је тада био у џипу, па је успео преко радио везе да ухвати њихов разговор. Не чекајући ни минута одмах је кренио да помогне својим колегама. Тако је постао лака мета, јер су припадници тзв. ОВК испалили зољу (РРБ) на његово возило и тешко га ранили. А мало касније је рафалом из калашњикова докрајчен од терористе Авни Елезаја из Затре.

Тело је уз почасну стражу припадника пећке Муње допремљено у родне Добриловице код Прибоја на велики петак 09. априла 1999. а сахрана је уз присутво свештеника и огромног броја људи одржана на Велику недељу 11. априла 1999. на гробљу у његовим родним Добриловицима код Прибоја. Почасну стражу су држали припадници 1. вода. пећког одреда а државну заставу је оцу Ненаду предао командант полиције.

Отац покојног Видомира се од сина опростио речима „ВЕЧНА ТИ СЛАВА МОЈ ПАЛИ ВИТЕЖЕ” после чега је уследио почасни плотун часне страже.

 

 

Председник Савезне Републике Југославије Слободан Милошевић је постхумно одликовао Видомира Шалипура орденом заслуге у области одбране и заштите првог реда. Вечна му слава и хвала!