Дејан Миловановић је рођен у дому благочестивих родитеља Драгана и Весне на Крстовдан, 27. септембра, 1979. године. Свој 22. рођендан није доживео јер је преминуо 23. јануара 2001. године од, верујемо што тек треба судски доказати, последица рањавања у реону карауле Кошаре током НАТО агресије1999. године.
Основну школу завршио је у родној Азањи, а средњу у Смед. Паланци. Одмах након средње школе одлучио је да одужи дуг Отаџбини одласком на извршење војног рока. Као део септембарске партије војника '98 упућен је у Зајечар где је прошао обуку, а почетком децембра прекомандован је у Ђаковицу (ВП 38323) 53. гранични батаљон Приштинског корпуса, караула Кошаре. Са породицом је био у контакту искључиво путем писама. Током одбране Отаџбине био је рањен имајући гелер на десној страни вилице.
Након одслуженог комплетног војног рока вратио се у родну Азању, али караула га никако није напуштала. По речима родитеља никад није причао о ономе што је видео и доживео током рата, али је био стално нервозан.
Средином 2000. године Дејану су доктори дијагностификовали леукемију и то „наследну“!?!?!?!? Породица и данас води правну борбу како би доказала да је смрт последица рањавања јер да је „наследна“ Дејан свакако не би могао бити регрутован, а камоли да буде регрутован у граничне јединице.
Преминуо је 23. јануара 2001. године. Његова животна прича, али и животна прича браниоца 1999. нагнала је руководеће људе Дејанове Азање да једној улици у Азањи доделе име „Борци са Кошара“, а и локални дом омладине је преименован у „Дом палих бораца са Кошара“. Та свечаност је уприличена октобра 2017. године.
Вечна ти слава јуначе,Христов војниче. Ти си сад у Небеском строју Цара Лазара,са Милошем и Југовићима....а ми овде на земљи,брате мој,горе него у паклу. Срамоту да не видите,Господ је поштедео тебе и твоје саборце...ДО НЕБА ЗАХВАЛНА ТВОЈА СЕСТРА У ХРИСТУ