17-20.07.1998. трајале су борбе са терористичким бандама у Ораховцу. Првог дана ОВК је заузела све битне зграде, потом је уследила здружена акција Војске Југославије и Посебних Јединица Полиције, након тродневних борби град је потпуно ослобођен и очишћен. Генерал Вељко Раденовић је био вођа ПЈП-а у Призрену све до повлачења наших снага 1999..

 

  


Прославио се баш у овој акцији, ослобађањем града када су Шиптари држали ораховчане као таоце.
Колико је овај човек био храбар највише илуструје чињеница да, као дијабетичар, није смео да се излаже стресним ситуацијама, али се на то није обазирао.
Овај човек је знао да у један џеп стави инсулин, а у други чоколаду и каже својим момцима: „За мном браћо!”

 
Нек' је твојој мајци хвала и вечна ти слава!

 

Циљ напада на Ораховац био је овладавање градом, стварање „слободне територије“и одбацивање снага безбедности. У ширем контексту овакви догађаји би изазвали велике цивилне жртве, поставили ОВК као јединог легитимног представника Албанаца на Косову и Метохији и изазвали пометњу у снагама безбедности. У деблокирању су учествовали и ПЈП под Вељковим вођством и ВЈ под командом генерала Божидара Делића, који је чак употребио и артиљерију. Војнички гледано лето 1998. било је кључно за даљи развој догађаја на КиМ, ОВК је настојала да ојача и обнови редове доласком и убацивање свежих снага из иностранства, али је истовремено била у кризи пред расулом због удараца које су наносиле наше снагем уништавајући упоришта, једно по једно... 

Вођство ОВК процењивало је да може да крене у фронталну борбу и осваја поједина подручја проглашавајући их „слободним територијама“. Њихов стратешки циљ био је да под своју контролу ставе простор са обе стране пута Пећ - Дечани - Ђаковица, уз границу са Албанијом, како би несметано могли да прихватају људство и оружје које је долазило са друге стране. Намеравали су да направе коридор и на правцу Ораховац - Јабланица - Клина како би се повезали са формација у Дреници, али и преко Призрена са Опољем и Гором, опет према албанској граници. Тиме су, заправо, желели да држе целу Метохију.

Али, напад на Ораховац била је једна од највећих грешака вођства шиптарских банди, терористичке гериле. то су накнадно и сами потврдили. Здруженом акцијом војске и полиције, дан касније 20. јула, шиптари су потпуно згромљени, са великим губицима.