Тактичка Група (Борбена Група) 1: Зворнички лаки пешадијски батаљон на челу са Вуковима с Дрине

Тактичка Група (Борбена Група) 2: Дрински лаки пешадијски батаљон састављен од чета из 2 Романијске бригаде, Власенићке, Милићке као и Братуначке бригаде

Петог јула 1995. године извршен је размештај јединица и заузимање положаја уочи предстојећих борбених акција. Као командант ТГ-1 пуковник Пандуревић издаје усмено наређење за напад на основу нaређења команданта корпуса:„Лаки батаљон из састава Зворничке бригаде са линије Букова глава - Јавор - Зелени Јадар напада правцем: три пошумљена виса (популарне „Три сисе”) 500м северно, Зелени Јадар - Пусмулићи - Бојна - Сребреница. 

Задатак: разбити непријатеља у правцу напада и у ближем задатку овладати тачком Живково брдо. У следећем нападу овладати објектом Бојна, обезбедити бокове и позадину, бити спреман за продужење напада. Граница десно: Туцак, поток Чичевац.

Делови ТГ-1 су већ заузели почетне положаје и то у правцу напада од села Алибеговца ка граду. Док је остатак већ био близу линије фронта и крећу у напад Прибићевац - Губер бања - Сребреница.

Почетне линије са којих се креће у борбу су јужно од града, удаљене око 10км од Сребренице - задатак јасан: сузити и раздвојити енклаве Сребреница и Жепа. То је наређење.

Већ 6. јула 1995. око 04:00ч на осматрачници у рејону Јавор, Пандуревић са оперативцем и начелником везе заузима положај за напад са две стране и то:

ТГ-1: Вукови, подрињски одред на Три Сисе уз подршку вода тенкова и Прага из села Јасенова.

ТГ-2: чета формирана од водова дринског батаљона иде у напад са правцем Туцак - Биљег на којем је утврђен положај снага УН све то подржавају водови тенкова, хаубица 122мм и још једна Прага.

Након више узастопних напада на положаје 28. муслиманске дивизије АрБиХ они нису пробијени, у нападу су рањена три борца ТГ-1 док Пандуревић доноси одлуку да прегрупише снаге ТГ-2 и ојача ТГ-1 те напада непријатеља са правцем Јавор - Биљег. У напад се укључују два тенка Т-55. Следећег дана је наређено да напад мора почети у 06:00ч. Међутим тешки временски услови отежавају све и одлучено је одлагање истог, те је и команда прихватила предлог. Тек дан касније се магла подигла и створени су услови за наставак операције.

Пошто су јединице ВРС са својим мешовитим борбеним саставима у оквиру ТГ-1 и ТГ-2,  09. јула са јужне стране подишле Сребреници (слободно се може рећи да су претходнице Вукова са Дрине избиле на 1км од центра града) очекивало се да већ следећег дана отпочне фаза њеног непосредног ослобођења. Међутим, 28. муслиманска дивизија следећег дана, у раним јутарњим часовима (04:00ч) на најистуреним борбеном одсеку, креће у силовит контраудар и то на правцима Бојна - Рајне - Пусмулићи - Живково Брдо (кота 780), као и у захвату комуникације Сребреница - Биљег - Зелени Јадар.

Према различлитим проценама у овом нападу је учествовало око 3500-4000 муслиманских бораца, а најјача концентрација удара је била на фронт ТГ-1. О размерама овог напада најбоље сведочи податак да се по предњим крајевима одбране ТГ-1 за кратко време сручило хиљаде минобацачких граната и тромблонских мина. Необазирући се на сопствене губитке, муслиманске снаге у густом стрељачком строју, на готово целом сектору одбацују јединице ВРС, које крећу да се повлаче на почетне позиције.

Изласком предњих делова 28. дивизије на Живково брдо, ситуација на овом фронту постаје веома озбиљна, ако не и критична. Цели јужни сектор се нашао у пламену. Вишеструко малобројније јединице ВРС захваљујући својој маневарској способности, успевају су да се колико-толико организовано повуку на повољније позиције, избегавајући директан судар са крупним формацијама непријатеља, који је стихијски нападао.

Приликом повлачења ове јединице имају несвакидашње губитке, који износе десетине погинулих и рањених. Команда ВРС које ја изводила ову операцију одлучује да ургентно из резерве убаци све расположиве снаге у циљу стабилизовања фронта, у том смислу оклопно-механизовану чету и вод Прага. Из резерве стиже и 200 вукова са „Легендом” на челу. У борбу се укључују и локални мештани у циљу спашавања својих села. Појавом чувених Прага на друму северно од Зеленог Јадра, настаје можда и прекретница ове битке. Њихове искусне посаде крећу сасређеном ватром да гранатирају падине Живковог Брда преносећи ватру даље ка Пусмулићима.

Почела су да пуцају столетна стабла као да су од стакла.

Међу муслиманским снагама настаје паника.

По њиховим позицијама ускоро крећу да дејствују и тенкови и популарни троцевци, као и батерија минобацача. Користећи дезорганизацију непријатеља, група Вукова са „Легендом” креће у фронтални јуриш и брзо овладава котом 780 - Дебело Брдо!

Истовремено, Праге са две 55-ице самоиницијативно крећу даље на север, право ка Сребреници, дејствујући обележавујћим и разорним гранатама по околној шуми чистећи терен испред пешадије која је надирала за њима. Трпећи јаку ватру непријатељ креће да раздваја своје снаге, и да се главним и помоћним правцима повлачи ка полазним позицијама. Велики број тих раштрканих колона губи контакт за главнином, те постаје лак плен заседних група ВРС које их после краткотрајних али оштрих борби углавном уништавају.

Левокрилна колона ТГ-1 коју су предводили Вукови са Дрине, са Дебелог Брда не часи ни часа. Поред потмулих рафала из узаврелих Прага, шумама крећу да се разлежу завијања налик вуковима, од којих се и српским борцима диже коса на глави. Ове снаге продужавају напад и овладавају Пусмулићима. Праге које су се већ дубоко уклиниле у позадину и бок непријатеља, крећу да дејствују по непријатељским одступајућим колонама које су се повлачиле преко шумских ливада и пашњака ка селима Бојна и Рајне, не дозвољавајући им консолидацију одбране.

Деснокрилна колона ТГ-1 надире у захвату комуникације избија на плато код села Рајне где се спаја са предњим деловима групе која наступа од Пусмулића, и заједно крећу у гоњење непријатеља који сада већ панично бежи. Само у току претходних 2ч, снаге ВРС имају 7 погинулих и 9 теже рањених бораца. Оклопно механизована група на челу са Прагама енергично креће да дејствује по непријатељу и да иде даље напред, без заустављања.

Прати их пешадија...

Пада и село Бојна која је последња упоришна тачка испред самог града. У вечерњим сатима наше снаге заузимају радио-репетитор изнад Сребренице и ту застају...

После јаког, али неуспешног контранапада, 28. дивизија губи сваку иницијативу и на свакој тачки сукоба им се ломи отпор.

Ово је тешка, али бриљантна војничка победа над многољуднијим противником.

11. јул 1995.

Осматрањем и извиђањем утврђено је да су цивили напустили град и да у Сребреници не треба очекивати велики отпор. Пратећи радио везе 28. дивизије јасно је било да се њихове главне снаге панично повлаче у непознатом правцу те начелник штаба Дринског корпуса генерал Крстић издаје директно усмено наређење Пандуревићу да се напредовање мора продужити уз нов задатак - ослобађање самог града! Директна команда главног штаба и самог Команданта! 

 

У ЧАСТ ПАЛИМ ЈУНАЦИМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ СРЕБРЕНИЦЕ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!