Напад НАТО савезника на СРЈ започео је 24. марта 1999. године и трајао је пуних 78 дана, све до закључења Кумановског споразума 10. јуна 1999. године. Да би испунила своје ратне циљеве алијанса је поред разарања цивилне и војне инфраструктуре, посебну пажњу обратила уништавању војног потенцијала Треће армије, односно Приштинског корпуса, чији је задатак био одбрана Косова и Метохије.

У току кампање НАТО авијација је извела 3.000 авио полетања која су за циљ имала уништавање мобилних циљева ВЈ, првенствено оклопних возила, артиљерије и војних возила. У 1.995 случајева пилоти су тврдили да су нешто погодили. Током трајања ваздушних напада НАТО је објавио да је уништен 181 тенк, 317 оклопних транспортера, 857 артиљеријских оруђа и 600 војних возила. Пред крај рата извештај је коригован на: 120 тенкова, 220 оклопних транспортера и 449 артиљеријских оруђа. Коначно 16. септембра 1999. године на конференцији за штампу објављени су дефинитивни резултати, који су настали после детаљне истраге на Косову: 93 тенкова, 153 ОТ, 389 артиљеријских оруђа и 339 војних возила.

 

 

Током ратних дејстава на Косову и Метохији у ратној формацији Приштинског корпуса биле су подчињене 15. оклопна бригада (тенкови Т-55), 211. оклопна бригада (М-84) и 252. оклопна бригада (М-84), те тенковски батаљони 243. механизоване бригаде и батаљони моторизованих бригада (у свом саставу тенкове су имале 78, 125. и 549. моторизоване бригаде) - Све скупа до 300-350 тенкова. ВЈ је објавила следеће губитке у техници на простору Косова и Метохије: 13 тенкова, 8 оклопних транспортера и 27 артиљеријских оруђа.

Већ крајем јуна на Косово долази специјални тим од 35 људи, који су чинили НАТО и већим делом УСАФ официри, са задатком утврђивања стварног броја уништених мобилних циљева на Косову. У наредном периоду тим је обишао 429 локације по којима је дејствовано у циљу уништења тенкова и осталих циљева. Са око 2.600 начињених фотографија тим се враћа у штаб авијације у Рамштајну у Немачкој.

Извештај је говорио да је авијација била ефикасна у уништавању непокретних циљева, попут бункера и мостова, али да је пронађено мало уништених мобилних циљева, те да се на основу тога могу само 58 напада сматрати успешним (од 1025, који су сматрани успешним). Практично тим је потврдио речи генерала Небојше Павковића о губицима ВЈ на Косову. Нико није био задовољан извештајем па се приступило изради студије, која би на основу расположивог материјала дошла до повољнијег резултата.

• Конкретно, што се тиче тенкова кренуло се од тога да је у 181 авио нападу дејствовано по њима.

• Тим за претрагу је на лицу места пронашао 26 олупина - 14 тенкова и 12 самоходних оруђа.

• За остала 67 тенка и самоходна оруђа, чији остаци нису пронађени, докази су добијени комбинацијом и упоређивањем: Снимака из кокпита, извештајем пилота авиона, снимака пре и после дејства по циљевима (са сателита, беспилотних летелица и сл.) и на основу разних обавештајних извора.

• Што се тиче осталих напада сматра се да је у 9 случајева дејствовано по лажним циљевима.

• 19 напада је било вишекратно (више напада у истом дану, по истом типу мета)

• У 60 случајева није било могуће доказати успешност напада релативно мало уништених тенкова, који су пронађени на Косову НАТО експерти оправдавају чињеницом да је ВЈ редовно после напада извлачила и склањала оштећену технику, што у неким случајевима показују и трагови на терену, те да је било довољно времена да се оштећена техника повуче са Косова пре доласка НАТО трупа.

Званична информација да је уништено само 13 тенкова на Косову и поред хиљада налета НАТО авијације, свакако да изазива сумњу. Почетком НАТО кампање марта 1999. године, тенковске јединице се налазе у новим околностима. Требало је завршити разбијање преосталих шиптарских упоришта, за шта је требало одвојити део снага, затим заузети нове очекујуће рејоне за одбијање евентуалне копнене инвазије, организовати логистику и транспорт за нове јединице које су пристизале из централне Србије, све то уз непрестано дејство НАТО авијације по сваком циљу који се открије.

Укупно на Космету је било ангажовано око 300-350 тенкова. Највећи део се налазио у три ангажоване оклопне бригаде и у једној механизованој: 15. оклопна бригада - из Приштине са тенковима Т-55, 211. оклопна бригада - из Ниша са тенковима М-84, 252. оклопна бригада из Краљева са тенковима М-84 и 243. механизована бригада. Остатак је био распоређен у тенковским четама - батаљонима моторизованих бригада. Тенковске чете са тенковима Т-55 су имале 125. моторизована бригада - Пећ, 549. моторизована бригада - Призрен, 78. моторизована бригада - Урошевац.

 

 

Од првог дана бомбардовања коришћене су бројне, унапред припремљене мере маскирања и обмањивања НАТО пилота. Свесни и својих и непријатељских техничких могућности Војска Југославије није ишла на директну конфротацију средство на средство, већ је покушала и успела на један суптилнији начин сачувати људство и технику применом оригиналне школе маскирања и обмањивања. Тенкови су максимално дисперзовани, где је размак између два средства био и до 200 метара, техника је покретана само при промени положаја, без претходног загревања мотора. Трагови гусеница су одмах брисани, а тенкови су се кретали у „скоковима” од заклона до заклона. У случајевима када су се појављивали авиони током марша, тенкови су залазили у шуму, а посада је поливала мотор водом, због бржег хлађења, односно мањег емитовања ИЦ енергије.

Тенкови су непрекидно били прекривени вегетацијом, која је замењивана свежом сваких пар дана. Свака јединица је поред 1-2 резервна положаја морала уредити и 2-3 лажна положаја, најчешће на 500-1000 метра удаљености. Покрет је по правилу вршен ноћу, а у случају дневних маршева размак између два возила је био по неколико минута. Практично маскирна дисциплина је била све. Поред мера маскирања масовно су примењивани сви могући начини обмањивања у виду макета тенкова, лажних положаја и сл. Сви стари и расходовани тенкови су распоређени широм Космета. Да би се симулирало дејство и покрет ових старудија, до сваког лажног циља је долазио други тенк и остављао трагове гусеница, а затим се враћао истим путем. У цевима топова је понекад паљена ватра и загреван је моторни део да би се термовизијским сензорима симулирало право борбено возило, а коришћене су и кварцне пећи (чак је у неким ситуацијама на задњи део тенка наношено стајско ђубриво, које приликом врења ствара температуру и до 80 степени).

За заваравање термовизијских сензора коришћена су и бурад пуњена брикетом и пиљевином, која су паљена у погодном тренутку. Да би све ово изгледало веродостојније око тенкова су слагани празни муницијски сандуци, бурад па чак и пластичне лутке-манекени из продавница гардеробе. Поред овога израђивани су и тенкови од картона, дрвета, пластике, тракторских приколица на које су додавани балвани уместо цеви и свих могућих осталих приручних материјала.

Поред макета често су постављани шпорети на дрва, чија је сврха била да емитују топлоту. Но поред визуелног обмањивања требало је обезбедити да макете и на радарима изгледају као праве. То се постизало пасивним радарским рефлекторима у облику троугла. Два таква рефлектора симулирају један тенк. Обично је постављано по шест, што је требало да представља један тенковски вод.

Веома су корисне биле и микроталасне пећнице, које су такође служиле као извори радарског зрачења, а џепни ласери-дечије играчке послужиле су као симулатори ласерског зрачења. О ефикасности овог начина маскирања и обмањивања говори и чињеница да је 80-90% лажних циљева уништено, а и податак да су НАТО трупе на Космету пронашле само 14 уништених тенкова и десетак других оклопних возила, од тога само 7 од дејства авијације. У пракси дејствовано је по свему што личи на тенк, па су познати случајеви веома успешног обмањивања: • Комбајн паркиран у хангару тако да је кроз врата вирила само цев, која слузи за пренос жита до другог возила. После пар дана авијација је „уништила” још један тенк ВЈ.

• Карактеристичан је и пример из средине маја који се одиграо у рејону Краљевице и Горње Пакастице. Наиме до повеће гомиле ђубришта, на 300-400 метара од правих положаја, направљени су лажни трагови гусеница тенкова, а затим су се тенкови истим трагом вратили назад у склониште. Пар дана касније око 9 ујутру два авиона су дејствовала по ђубришту сматрајући да су маскирани тенкови ВЈ. Следила су још два налета у наредних десет минута. У четвртом налету пет минута касније бачене су две касетне бомбе.

• На помоћном аеродрому Радујевац, код Батлаве непосредно пре агресије је био део 211.окбр. Тим верификатора ОЕБС-а је посматрао активности ове јединице из својих џипова у дворишту једне куће са 20 метара удаљености. Јединица напушта аеродром 19. марта 1999 год, а на истој локацији се постављају макете тенкова и транспортера израђене од лимова и комбајна, затим су на запрежна возила постављане пластичне цеви. Чак су и на луткама из продавница гардеробе постављане пластичне цеви које би симулирале оператере на лаким ПА ракетама Стрела и Шило.

Уређени су и заклони за ова средства. Почетком агресија НАТО авијација је у више наврата бомбардовала ове лажне положаје касетним бомбама. У светлу овога не чуди објављена бројка о 180 уништених тенкова на Космету. Нормално овом успеху је допринело и то да се авијација обично држала висина преко 3.500 метара и да нису дејствовали противоклопни хелихоптери Апач, који су изгледа ипак специјализовани за пустињске услове. Веће терористичке концетрације су разбијене до краја марта, па оклопне снаге више нису ангажоване у већем обиму.

Других већих копнених борби није било сем покушаја пробоја у рејону Кошара и операције „Стрела”, која је имала за циљ отварања коридора према унутрашњости Косова и Метохије из правца Албаније. У оба случаја због конфигурације терена са наше стране нису ангажоване веће оклопне снаге.

У случају копнене интервенције већих размера, када би наши тенкови морали бити масовније покренути и ангажовани, вероватно би и губици сразмерно порасли.

 

Извор: Српски оклоп